Problemиста!
Шаховска композиција у Србији - Chess Composition in Serbia
Коначни резултат сваког уметничког стваралаштва је уметничко дело. Као што је у ликовној уметности то слика или скулптура, у музичкој уметности музичка композиција, симфонија, опера... у архитектури – грађевина, код филмског ствараоца – филм, у књижевности – прича, роман, есеј, песма... Тако је у шаховској уметности коначни резултат стварања шаховски проблем – шаховска композиција.
За шаховски проблем, као и за свако уметничко дело, важе општи естетски принципи, али и посебни принципи, принципи друге врсте, који се тичу само шаховских проблема.
У суштини је бескорисна творевина, као и многа друга уметничка дела. Уметник може да живи од свог стваралаштва, али чешће не. Творци шаховских проблема, никако. Стварање лепоте у доколици носи у себи јединствен духовни осећај. Многа незаборавна дела су настала баш тако.
Шах је једна од најлепших игара. Игра за сваког. Може бити разбибрига и професија, али партије шаховских мајстора имају трајну вредност, неке су ванвременске - бесмртне.
Велико је задовољство када у некој својој шаховској партији остварите комбинацију коју можете са поносом показати другима и изазвати их да нађу потезе које сте ви нашли. Када се та ваша комбинација или читава партија репродукује и објави у часопису, књизи или на неком сајту, то је већ за прави понос.
Шаховски проблем је уметност скривена у шаховској загонетки.
Шаховски проблем приказује другу врсту шаховске лепоте. Он је визуелизација логике уз помоћ шаховске плоче и шаховских правила. Када знате шах, када стекнете способност да уочите лепоту у шаховском проблему и умете у томе да уживате, онда ваша духовност добија димензију више. Слично, као када овладате тајнама појединих уметности. Проблем, у својој специфичности, нуди двоструко задовољство, јер је истовремено логичка загонетка. Аутор од вас прво тражи да решите проблем, а затим можете да анализирате механизам проблема и однос појединих његових елеманата. Лепота проблема је сакривена, њено откривање је изазов, често врло захтеван.
Шаховска композиција је чисто мисаоно стваралаштво које приказује лепоту логичке идеје.
Проблем се приказује на шаховском дијаграму у часописима, књигама, и путем интернета. Изнад дијаграма је име аутора и податак где је проблем први пут објављен. Испод дијаграма се наводи услов и евентуални додатни услови. Понекад, ради контроле, дат је и број белих и црних фигура. Основних услова има пуно. Они одређују врсту проблема, а најчешћи су:
На основу услова данас се проблеми класификују у осам категорија:
Више о шаховској композицији можете сазнати из Школе проблемског шаха Милана Велимировића, коју је наш легендарни велемајстор, као серију чланака, објавио у загребачком Југославенском шаховском гласнику 1979. године:
Школа проблемског шахаНајпознатија и најпопуларнија врста. Кратка форма у којој се све догађа у последња три полупотеза замишљене шаховске партије.
Врло ретко се шаховски дуел завршава матом. Код двопотеза све је сабијено у том невидљивом делу на самом завршетку игре. Неверовато је како тај крај може да има неочекивану скривену лепоту. Мајстор шаховске композиције створиће такву позицију која је истовремено и загонетка и уметничко дело. Та позиција може да вас одушеви неочекиваним решењем или необичним варијантама - претњама, одбранама и матовима, који су складно и чврсто повезани у једну логичку целину. У двопотезу постоје само уводник (први бели потез), црна одбрана и матни потез белог. Уводник је јединствен, односно нема дугог потеза после којег бели може да одговори матом на сваки потез црног. Након уводника бели или прети неки мат (претња) или доводи црног у изнудицу. У изнудици се тек након црног потеза јавља мат. На сваку црну одбрану, која га брани од претње, следи другачији и јединствен мат. У изнудици на сваки потез црног следи јединствен мат. Појам јединог одговора је од суштинског значаја за проблем.
У двопотезу нема компликованих комбинација, али зато двопотез има ширину. Црни има више одбрана, после којих следе различити матови. Ретки су двопотези где не постоје бар три различита мата, а већина их има далеко више. Суштина је да целокупна игра буде повезана, попут механизма. Неки од важнијих елемента који чине двопотезни механизам су: уводник, претња, одбрана, мат, поље (до црног краља), линија, фигура... Стратешки елементи: жртва, шах, контрола поља, напуштање контроле поља, блокада/деблокада поља уз црног краља, отварање/затварање беле или црне линије, везивање/одвезивање белог или црног итд. Комбиновањем и повезивањем ових елементима гради се механизам двопотеза, строго водећи рачуна о исправности - коректности проблема и о естетским и другим принципима шаховске композиције.
Више о свему овоме можете сазнати у Школи проблемског шаха Милана Велимировића
Савремени двопотез обогаћен је виртуелним садржајем, који значано доприноси да механизми добију комплексност, већу парадоксалност и слојевитост. Тиме се вишеструко увећава естетски доживљај. На пример, привидна игра, односно игра црног пре уводника, природно је проширење двопотеза. Током анализе почетне позиције, приликом решавања, траже се одговори на неке потезе црног. Кад је та привидна игра у одређеној вези са решењем, онда се она наводи и део је механизма.
Посебно су значајни они уводници код којих само у једном случају, само на једну црну одбрану нема мата. Такви покушаји зову се варке. Уз варку се јавља и нови елемент, а то је оборење варке. Варка је тематска ако је у одређеној логичкој или тематској вези са решењем. Обично је игра и стратегија у варци измењена тако да додатно наглашава игру и стратегију у решењу. Такве варке су део замисли аутора, готово су равноправне са решењем и чине јединствену целину. Варка је виртуелна надограња тематског садржаја.
У примерима су случајним избором представљени неки од врхунских остварења домаћих аутора. (`Рефреш` даје, обично, другачије проблеме)
1 n. The Problemist 2007
Измењени матови на две одбране црног (1...D:g8 и 1...d3) у три фазе: привидној игри, варци и решењу - Тема Загорујко*. Тема је унапређена на духовит и префињен начин, тако што се од 6 тематских матова, два остварују доласком на поље e4, а четири одласком са истог тог поља! Поред тога, два мата (у варци и решењу) на одбрану 1...D:g8 су са повратом беле фигуре, а два мата на другу црну одбрану 1...d3, су са атрактивном Анти-Левман* одбраном. Овакав садржај је најлепши пример како врхунски уметник, употребом познатих елемената, ствара нову композицију повезујући те елементе на нов и до тада невиђен начин. Ковачевић овде иде корак даље, увођењем два додатна бела покушаја, који су такође у чврстој вези са главним садржајем. Варку са произвољним одскоком белог скакача са поља f2 и претњoм 2.Df1# црни обара једном од својих тематских одбрана 1...D:g8! Друга варка је инверзна и у њој бели прво игра 1.Df1 (матни потез у претходној варци), а претња је 2.Sf~# (уводник из варке). Ову варку црни обара својом другом тематском одбраном 1...d3! Све у свему, ванвременско и незаборавно дело. Можда најбољи пример да се схвати шта је шаховски проблем и у чему је разлика у односу на шаховску партију. Обиље различитих матова, суптилних измена, покушаја и оборења повезаних у један чврст, хармоничан и естетски изузетан логички склоп.
* Загорујко тема: У бар три фазе, бар два измењена мата. [Leonid Zagoruiko (1923 - 1999)]
* Анти-Левман одбрана: Црни у одбрани отвара белу линију, која је маскирана другом белом фигуром. У матном потезу бели уклања маску и затвара другу белу линију. [Semen Levman (1896-1942)]
1 n. Problem-Forum 2008
Bela korekcija trećeg stepena, izmene sa Dombrovskis-efektom, baterijski matovi. Sudija: Vjacheslav Pilchenko
Тропотез је, по неким експертима, идеална врста проблема. У њему су могуће сложеније - дубље комбинације, а решење може да има гранање – ширину, попут двопотеза. Наравно, добар тропотез је захтевнији приликом компоновања.
Игра траје 5 полупотеза, што значајно повећава могућности и за белог и за црног. У основној подели разликујемо три врсте: стратешки, логички и чешки тропотез. Постоје и такве композиције, које се не могу сврстати ни у једну од ових врста, односно, могу бити и комбиновани случајеви.
Чешка школа проблемског шаха, како се може претпоставити, добила је име по чешким ствараоцима, који су главни акценат дали самој матној слици. Проблем чешког стила има бар три правилна - моделна мата. Правилан мат је такав мат у којем учествују све беле фигуре, изузев, можда, краља и пешака. Свако поље око црног краља је или блокирано црном фигуром или под контролом само једне беле фигуре. Значи да је лепота матне слике од примарног значаја. Чак и ако проблем није проблем чешког стила, сваки правилан мат му додатно подиже вредност.
Код логичких проблема, неопходно је да постоје бар два покушаја у којима бели привидно има могућност да матира црног у другом потезу. Те покушаје црни отклања на јединствен начин. Бели, уводником гради такву претњу, због које црни губи могућност одбрана из покушаја. После сваке црне одбране, по једна пробна игра белог постаје у решењу могућа.
У проблему стратешког стила бели или црни граде стратешке комбинације које стварају слабости у позицији црног, односно, неутралишу претње белог. Неопходно је да постоји више варијаната које су стратешки повезане, односно, иста стратегија се остварује на различите начине у зависности од црних одбрана.
Као и код двопотеза, савремени тропотез обилато користи виртуелну игру. Привидна игра и варке су често саставни део механизма проблема. Логички стил у основи и почива на виртуалној игри.
1 n. Die Schwalbe 1986
У овом примеру остварена је Лачни тема*, која је у својој основи двопотезна, али је комбинована са вишепотезном темом – цикличним другим и трећим потезимa белог. Важно је уочити да је такав комплексан садржај логички у чврстој вези. Аутор је своју идеју остварио коришћењем два система полувезивања – дијагонални и ортогонални. Тематске црне одбране су: 1.. g4 (a), 1… f4 (b) и 1… Txd6 (c). Тематски бели потези су Te6+ (A), D(x)f4+ (B) и S(x)g4+ (C) који се јављају као 2. и 3. (матни) потез у цикличном редоследу у варијантама. Схематски то изгледа овако: 1. V? a 2. A – 3.B# , 1… b 2.B – 3.C#, 1… c 2.C - 3.A# ; 1. R! a 2.C – 3.A#, 1… b 2.A - 3.B#, 1… c 2.B – 3.C. Да би ова необична логика била исправна, тј. да би механизам функционисао, аутор је у “причу“ укључио белог краља. Са краљем се, због шахова или претње шаховима, потези белог на жељени начин детерминишу. Интелигентна композиција у врхунској реализацији.
*Тема Лачни: Циклични помак 3 или више матова (наставака) у 2 фазе. [Ľudovít Lačný (1926)]
1 n. Schach-Echo 1974
Циклична измена матова или Лачни тема* је велики стваралачки изазов. У односу на, нимало једноставну за реализацију, реципрочну измену, она је далеко комплекснија. Велимировић је био водећи експерт за ову тему. Компоновао је низ високо квалитетних двопотеза и дао највећи теоријски допринос. Tврдио је и доказивао да је немогуће направити комплетан трофазни облик теме у двопотезу. На три црне одбране x y z бели даје три мата, који су циклично измењени у свакој фази: A B C – B C A – C A B. Своју хипотезу је сам “оборио” (или потврдио) тако што је овакав трофазни облик компоновао у тропотезу, који је у овом случају продужени двопотез. У две варке и решењу црни са брани са: 1... Lxd5 (x), 1… Txe6 (y) и 1… Txf5 (z) након чега бели отвара своју батерију са шахом, на по један од три начина: 2.Tb6+ (A), 2.Td2+ (B) и 2.Txf2+ (C) у свакој фази у циклично измењеном редоследу. Црном преостаје само да одложи мат потезом 2... c3, а бели га матира са 3.Lxc3# Намера аутора је и била да овај проблем што више личи на двопотез, како би био што ближи идеалу (Трофазни Лачни у двопотезу). Ово блиставо дело проблемски стручњаци сврставају у најзначајније шаховске композиције свих времена.
*Тема Лачни: Циклични помак 3 или више матова (наставака) у 2 фазе. [Ľudovít Lačný (1926)]
1 n. Schach-Echo 1985
Директни проблеми у којима је услов да бели матира у више од 3 потеза сврставају се у категорију вишепотеза. Акценат је стављен на дубину комбинације, па код ових проблема има мање гранања варијаната него код тропотезних.
Суштина је да се строго примењује принцип економије потеза. Није допуштено продужавати проблем додатним потезима, ако то није неопходно.
Код ове врсте често постоји главни план, који је у старту неспроводив због постојања адекватног црног одговора. Зато бели претходно спроводи припремни план којим онемогућује кључну црну одбрану. У многопотезним проблемима постоји и по неколико претходних планова којима се сукцесивно елиминишу црне одбране, да би се на крају спровео главни план.
Четворопотезни проблеми могу бити блиски тропотезним, с тим да у њима замишљена игра има један неопходан потез више.
Шаховски проблеми најближи практичној шаховској игри. Једина су врста без услова. На пример, код директних проблема једини услов је да бели у предвиђеном, унапред одређеном, броју потеза матира црног. Код осталих врста проблема постоје и додатни услови. Студије то немају, а задатак је да бели у датој позицији оствари најповољнији резултат за себе. Који је то најповољнији резултат, наведено је испод дијаграма. Бели може да добије или да ремизира и не постоји временско ограничење, тачније нема ограничења у броју потеза.
Суштина је да се до циља може доћи на јединствен начин уз најбољу игру црног.
Студије су настале као позиције за вежбу и усавршавање игре, како и сам назив упућује. Реч студија је латинског - Studium, односно, француског порекла - Étude. Баш као што су у музици етиде - композиције за вежбу.
Најчешће подсећају на шаховске завршнице, јер имају мањи број фигура, али је пут до решења нестандардан и није виђен у шаховској пракси. Највредније студије имају наглашену парадоксалност и јасан основни мотив који се обично понавља на различит начин.
1 n. MatPlus 2009
Logička borba sa festivalom promocija u finalu, pripremljena je igrom crnog na mat, a belog na pat. Sudija: Mirko Miljanić
2 n. Magyar Sakkvilág 2009
Složena borba za tempo, u kojoj beli mora da drži na oku zarobljenu crnu damu.
Најпопуларнија врста проблема са додатним условом. Откривена је тек у другој половини 19. века. Основни разлог касног открића је што услов потпуно одудара од логике шаховске игре. Наиме, шаховска игра је мисаона борба два противника на шаховској плочи, а код помоћног мата се тражи да обе стране сарађују до постизања циља - мата црном краљу.
Огромна већина шахиста тешко прихвата овај услов, иако је свима познат тзв. луди мат - црни, из почетне позиције, матира белог у само 2 потеза. То је прави помоћни мат, али некоректан, јер пут до мата није јединствен. Могући начини су: 1.g4 e5 2.f3 Dh4#, 1.f4 e6 2.g4 Dh4#. Бели f-пешак и црни g-пешак имају по две могућности и редослед белих потеза није одређен. Постоји укупно 8 различитих секвенци потеза.
Код правог помоћног мата први игра црни и на крају је мат црном краљу. Тако помоћни мат у 2 потеза има 4 полупотеза и пут до циља је јединствен. Понекад је у датој позицији могућ мат црном и кад бели први игра. У том случају кажемо да постоји привидна игра, која је за пола потеза краћа. Наравно, могућ је и додатни услов, да први игра бели. То је за пола потеза скраћен (или продужен) проблем.
Услов помоћни мат у n потеза обележава се са h#n. Где је h прво слово енглеског и немачког назива за помоћни мат: helpmate, hilfsmatt. Ознака h#3 каже да је у питању помоћни мат у 3 потеза (6 полупотеза - 3 црна и 3 бела потеза). Ознака h#2.5 каже да је услов помоћни мат у 2 и по потеза, односно, да је на потезу бели и мат је црном после 5 полупотеза.
Пошто помоћни мат по дефиницији има само једну секвенцу потеза, која је решење проблема, често се компонују проблеми у форми близанаца. Основна позиција се мења на минималан начин. На пример, померањем једне фигуре настаје нови помоћни мат са другачијим решењем. Близанаци су увек у некој стратешкој или логичкој вези. Тако је могуће приказати врло ефектне садржаје.
Сматра се да је боље, ако је могуће, уместо близанаца, компоновати проблем који по услову има два или више решења. Овај додатни услов, као и близанци, наводе се непосредно испод дијаграма.
Врло рано велику популарност су стекли помоћни матови са привидном игром. У почетној позицији проблема могућ је за пола потеза краћи помоћни мат (са белим на потезу), али та секвенца није могућа у решењу, јер црни нема темпо потез. Право решење је другачије, али увек у некој вези са оним из привидне игре. Овакви проблеми носе у себи привлачну дозу парадоксалности - са пола потеза више пут до мата је скривенији!
Код помоћног мата строго се поштује принцип беле економије. То значи да све беле фигуре, изузев можда пешака и краља, морају на неки начин да учествују у сваком решењу, односно, у сваком близанцу проблема.
Савремени композитори обавезно користе рачунарске програме који решавају помоћне матове. Један од најмуктрпнијих послова је провера исправности помоћног мата. Пошто нема борбе, нежељена споредна решења су врло вероватна и тешко их је открити и уклонити без помоћи рачунара.
1 n. Die Schwalbe 1981
Бели топ не може да матира. Мат ловцем је могућ само као батеријски, отварањем LP-батерије потезом пешака на d4. Како ставити под контролу поље f4? Покушај топом преко поља b4 не иде, јер пешак прекрива линију b4-f4. Преостаје једино да контролу небрањеног поља f4 преузме бели краљ. То је могуће неочекиваним и прекрасним маневром са активном жртвом белог топа, да би се омогућио темпо потез за црног! Taj темпо у последњем потезу могућ је једино дамом и то на поље a1, на којем се налази "бескорисни" топ. Али и белом је потребан додатни темпо у првом потезу! Бели темпо је могућ само топом. Сваки потез топа одузима црној дами могућност да дође до поља a1! Једини изузетак је долазак топа на најудаљеније поље h1, где се жртвује и ослобађа први ред за црну даму и њен одлазак из угла h1 у угао a1.
Изненађујућа обострана помоћна игра, апсолутно немогућа у практичном шаху, са реципрочном темпо игром белог Т и црне D од угла до угла.
Композиција достојна једног од наших највећих и најзначајнијих шаховских композитора.
1 n. MatPlus 2009
Tema meča Srbija – Izrael sa tempo žrtvama. Sudija: Guy Sobrecases
The problem was a worthy winner of a strong tourney. If we remove the bQ there are two solutions in 2 moves: 1.Sc4 dxc4+ 2.Kxe4 f3≠ and 1.Sf1 c4+ 2.Kxd4 Sf3≠. Even as an unadorned H≠2 this would be attractive: Zilahi generated by the passive sacrifice of wS/wB, and both white moves to the same squares (c4 and f3). But to make it work as a H≠3 with bQ at h5, we have to add not only a bQ move away from the guard of f3 but also a white move. In a way that is pleasingly not signposted by any sense of strain in the construction it transpires that there is a real
difficulty in finding a spare white move. Note that when the K is mated at e4 the wB must guard both e5 and e3, and when at d4 the
wS must guard c3 and c5. So the only remedy is for the white officer that is to be captured to move to the only square on which it will be captured by the bQ, converting passive sacrifices into active and, by virtue of the guarding of the squares to which the bK will
move, adding a nice antiziel element. 1.Sc4 Sg5 2.Dxg5 dxc4+ 3.Ke4 f3#; 1.Sf1 Lh8 2.Dxh8 c4+ 3.Kd4 Sf3#. The inserting of the W1 and B2 moves also has the pleasant aesthetic effect of
delaying the revelation of the purpose of the B1 moves by the bS.
[The Problemist, novembre 2010] Christopher J. A. Jones
1 n. Orbit 2009/II
Zilahi i tema meča Srbija – Izrael, uz recipročno sprečavanje duala kod samoblokada. Sudija: Zoran Gavrilovski
Најранија врста са додатним условом, настала крајем 13. века. Први познати самомат користио је фигуру ферза, претечу даме, а накнадно је утврђено да је некоректан. Самомат је постао популаран у 19. веку. Карактеристични су били задаци са застрашујуће великим бројем потеза.
Код самомата се тражи начин како да бели натера црног да га црни "против своје воље" матира! Логика игре је парадоксална, потпуно супротна уобичајеној. Обрнута логика нужно тражи обрнуту, необичну стратегију, па су такви проблеми били омиљени објекат клађења.
Савремени самомат је посвећен стратешкој тематици, а најзаступљенији су проблеми од 3 до 6 потеза. Двопотезни самомат се све ређе компонује.
Врста врло блиска самомату је рефлексни мат. Код њега је циљ исти - присиљавање црног да матира белог, али постоји додатни услов: ако у неком тренутку страна, која је на потезу, има мат у потезу, обавезна је да то учини. Овим дадатним условом позиције постају много прозрачнија, а стратегија игре обе стране обогаћена је новим могућностима. Бели лакше присиљава црног да га матира, али и црни у одбрани може да уведе свог краља у мат.
2 n. CSÁK-MAJOROS-PÁSZTOR 2010
Četiri varijante sa zanimljivom igrom. Sudija: Pásztor József
1 n. Suomen Shakki 1993
Игра беле TS батерије у 4 варијанте. У три се црне фигуре самовезују на линији d1-d5, а у четвртој бели скакач жртвује и ослобађа поље црном краљу који везује белог пешака, након чега бели изнуђује мат на везаног пешака.
Складан самомат са богатом стратешком игром!
Вилињи шах (Fairy chess, Сказочные шахматы, Märchenschach, Échecs féeriques, Exošach, ...) је генеричко име за област шаховске композиције у којој важе посебна правила шаха. Термин је уведен 1914. (Henry Tate), а Томас Доусон (Thomas R. Dawson) "отац вилињег шаха" покренуо је и уређивао први специјализовани часопис Fairy Chess Review (1930-1951).
У вилињим проблемима могу се користити другачије фигуре. Неке које су биле у употреби у ренијим варијантама шаха, или фигуре које су осмислили сами аутори проблема. Фигуре могу бити чак неутралне по боји и у зависности од тога која је страна на потезу, постају или беле или црне. За неке фигуре важи правило да мењају својства после одиграног потеза, узимања или ако се нађу под контролом своје или противничке фигуре. Постоје стотине рaзних фигура у вилињем шаху.
Понекад се мења и шаховски простор. Шаховска табла може бити другачије величине, па чак и неомеђена - бесконачна. Може бити закривљена у облику ваљка, торуса или у облику Мебијусове (Möbius) једностране површи. Шаховски простор може бити и тродимензионалан.
Врло често се код вилињих проблема мења циљ и начин постизања тог циља. Најминималнија промена је када се захтева пат, унесто мата. Чест је и услов да нека од страна игра серију узастопних потеза који треба да доведу до неког циља. На пример, серијски помоћни мат у 15 потеза (Ser-h#15), значи да црни игра серију од 15 узастопних потеза (по шаховским правилима) после којих настаје позиција у којој бели матира у потезу.
Променом неких шаховских правила настају нове врсте шаха. На пример код Цирце (Circe) шаха узета фигура се враћа на своје почетно поље, а тек ако је то поље заузето, уклања се са плоче. Код Анти-цирце шаха, фигура која узима противничку фигура враћа се на своје почетно поље, а ако је то поље заузето, онда узимање није могуће. Постоје стотине врста шаха. Често се поједине врсте међусобно комбинују, па уз употребу посебних врста фигура, вилињи шах постаје неограничена област коју је немогуће свеобухватно систематизовати и класификовати.
Оправдано се може поставити питање смисла овакве области. Смисао лежи у самој суштини шаховске композиције за коју је шах само медијум на којем се представља стваралаштво шаховског композитора. Понекад шаховска правила онемогућавају реализацију идеје на исправан и потпун начин, зато је нужна употреба измењених - вилињих правила.
Када је идеја остварива без употребе вилињих елемената, онда употреба тих елемената потпуно обезвређује композицију. Такође, нешто што је парадоксално у нормалним условима, може употребом вилињих услова постати тривијално, па такав проблем, опет, нема неку посебну вредност.
Употреба рачунара и програма који решавају проблеме са вилињим условима, је изузетно важна. Без ове помоћи незамисливо је озбиљније компоновање, а уз њу, ограничење је само ауторова машта.
1 n. MatPlus 2009
Dombrovskis u odnosu na priv.igru i varke (ako se prihvati da su u AntiCirce potezi sa i bez uzimanja isti). Promena funkcije poteza u varkama i rešenju. Trofazna promena matova. Vrlo komplesan sadržaj baziran na AntiCirce strategiji i uz pomoć kineskih figura. Sudija: Michal Dragoun
2 n. FIDE Olympic Ty Batumi 2018
Услов hs#2.5* је помоћни самомат у 2 и по потеза са привидном игром. То значи да бели и црни сарађују тако да дођу до позиције у којој важи услов s#1 – самомат у једном потезу. У привидној игри бели и црни играју по један кооперативни (помоћни) потез после чега је самомат у потезу, одмосно бели игра такав потез да црни не може избећи да матира белог. У решењу игра прво црни, па бели, па опет црни и настаје позиција у којој бели својим другим потезом натера црног да га црни матира. Другим речима имамо 1 и по помоћни потез (два црна и један бели) после којих је s#1. Вилињи Take&make услов значи да је за разлику од обичног шаха измењено правило узимања противничке фигуре. Када нека фигура узме противничку фигуру, она по инерцији настаља кретање као фигура коју је узела! Тек након таквог кретања потез је завршен. Ако после узимања фигура не може да игра као фигура коју је узела, потез са узимањем није могућ! У овом проблему постоји чак 8 Take&make узимања. Бели својим последњим потезом и у привидној игри и у решењу доводи црног у изнудицу у којој су обе црне преостале фигуре (топ и ловац) везани и црни може да игра само парадоксални Take&make потез којим отвара батерију и даје мат са двоструким шахом, а његове фигуре су и даље везане! Сви потези топовима су дијагонални, а сви потези ловцима ортогонални! Обе игре, и у привидној игри и у решењу су аналогне, али једном се активира дијагонална, а једном ортогонална црна батерија. Додатни естетски елемент је циклично узајамно узимање белих и црних фигура по шеми: AxB, BxC, CxD, DxA ( A=Lc6, B=Tg2, C=Lc5, D=Sb4)
У овој врсти за испуњење траженог услова неопходно је да се утврди предисторија задате позиције.
Конкретно, ако су краљ и топ на својим почетним позицијама, по међународном Кодексу рокада je могућа уколико постоји бар једна доказна партија (ретрогенеза) у којој ни краљ ни топ нису играли. Доказна партија, односно, ретрогенеза је имагинарна шаховска партија која од почетне позиције доводи до задате позиције, уз поштовање шаховских правила.
Слично томе, ако се два пешака (црни и бели) налазе у положају тако да је потенцијално могућ анпасан (en passant), онда је тај потез легалан само ако је у свакој ретрогенези последњи потез био пешачки двокорак, односно, не постоји доказна партија која се не завршава пешачким двокораком.
Постоје бројне подврсте ретро проблема. Најпознатије су: доказне партије (Proof games), најкраће доказне партије (Shortest proof games), ретрактори, илегални кластери, класична ретроградна анализа итд.
Корисни линкови за ову врсту: The Retrograde Analysis Corner и Introduction To PGs
1 n. The Problemist 2008
Uvođenje circe uslova, nasuprot ortodoksnom retro razvezivanju, su novi izazovi za kompozitora i rešavača. Koncepti korišćeni u ovom problemu, koji uključuju 8 Circe vraćanja uzimanja, izuzetni su i teško uočljivi. Kompleksan problem koji ubedljivo pripada „veoma teškoj“ kategoriji. Sudija: Charles C. Frankiss
Проблемисти Србије, састављачи-композитори и решавачи шаховских проблема, окупљени су у добровољну организацију Друштво шаховских проблемиста Србије. Ово Друштво организује Београдски фестивал проблемског шаха и Лигу решавача Србије. Београдски фестивал је међународног карактера, обично се одржава последњег викенда у мају. У оквиру њега је Отворено првенство Србије у решавању шаховских проблема и Београдски интернет турнир у компоновању у три групе (три врсте шаховских проблема) са унапред задатим темама. Лига решавача Србије је домаће годишње такмичење у решавању са 6 кола.
Седиште Друштва је у Београду, улица Мије Ковачевића 10а, Омладински стадион Београд, у просторијама Шаховског клуба Београд.
Проблемисти, састављачи, решавачи и љубитељи шаховских проблема окупљају се понедељком у вечерњем термину.