Србија има истакнуту улогу у проблемском шаху, иако нема дугу традицију.

Стваралаштво у области проблемског шаха у свету доживело је нагли успон у XIX веку. Сматра се да је у првој половини тог века и настао модерни проблемски шах. Док су у Европи и Америци бројни часописи објављивали шаховске проблеме, а низ проблемиста стекао популарност, у Србији проблемски шах није постојао. Штавише, није било ни шаховских такмичења, ни шаховских клубова. Први шаховски турнир на територији данашње Србије одржан је почев од 23. новембра 1879. у Великом Бечкереку, данас Зрењанину. Тај датум се узима за почетак организованог шаховског живота у Србији.

После скромних наговештаја пре Другог светског рата, проблемски шах у Србији заживео је тек у новој Југославији, крајем четрдесетих година XX века. Прва права проблемска рубрика била је у београдском шаховском часопису ШАХ. До тада су се једино у новинама, а првенствено у дневном листу Политика, једном до два пута недељно објављивали шаховски проблеми. У педесетим годинама легендарни велемајстор инж. Ненад Петровић у Загребу покреће часопис Problem, који убрзо узима примат међу свим таквим часописима у свету. Проблем је био омиљен и међу српским шаховским композиторима и решавачима. Пораст популарности проблемског шаха узрокује да се и у Србији појави специјализовани часопис у форми интерних скрипти Билтен - гласило српских проблемиста. Убрзо затим појавила се прва књига о домаћим композиторима Šahovski problemisti Srbije Књига је издата 1963. године, издавач је Проблемски одбор Србије, главни уредник Бранко Атанацковић, пред њега Редакцијску комисију су чинили: Миодраг Вуковић, Драгутин Ђаја, Славко Маслар, Станко Миленковић, инж. Живко Миловановић, Миливој С. Нешић и Слободан Шалетић. Нацрт корица је урадио Ново Чогурић. У овом значајном делу први пут је дат приказ велике већине српских шаховских композитора, од којих су многи представљени својим композицијама.

Пуну афирмацију српски проблемски шах достиже већ седамдесетих година, појавом нове генерације шаховских композитора и решавача. Од тада, поред бројних успеха на међународним турнирима у компоновању, српски проблемисти освајају медаље на светским и европским првенствима у решавању и екипним светским првенствима у композицији. Велики допринос српски композитори редовно дају и у области теорије проблемског шаха. Седамдесетих година је почео да излази и први српски проблемски часопис МАТ, који је уређивао Милан Велимировић уз помоћ колега из Проблемског одбора Србије. Низ врло вредних "проблемских књига" резултат је његовог изузетног рада у области издаваштва.

Стваралаштво ове врсте је и део културе, зато је обавеза да се сачувају од заборава сва имена која су стварала шаховске проблеме. То није једноставан задатак. Нису сви композитори значајни. Био је поприличан број оних који су само ад-хок, у пролазу, објавили шаховски проблем, за њих ће се тешко пронаћи релевантни подаци. Најважније је да се у бази шаховских композиција нађу сви важнији шаховски проблеми, које су створили они који су били или јесу потпуно посвећени проблемском шаху. Важно да буду забележене и њихове биографија.

Избором у Менију композитора можете сазнати више о поједином аутору.

Сваки допринос у допуни података је добродошао!